Lov u mutnom – restruktuiranje ''Agrokora'' strateška igra velikih sila

Prvi deo teksta, finansijsku analizu koncerna ''Agrokor'' možete pročitati na sajtu, Nove Sprske Političke Misle, na sledećem linku Finansijska (ne)održivost ''Agrokora''

Problem za Srbiju će nastati onog trenutka kada prinudna uprava „Agrokora” odluči da proda akcije koje firme iz koncerna imaju u drugim kompanijama van Hrvatske ili da likvidnost čuva tako što će novac prebaciti odande gde ga ima. U ovom slučaju, to će biti iz Srbije. „Agrokor” je odavno prestao da bude samo hrvatski problem. Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”, više ne drži sudbinu svoje imperije u rukama. Za razliku od svih država u regionu, jedino predstavnici Srbija tvrde da u poslovanju ''Agrokorovih'' firmi u Srbiji nema problema. To je potpuna laž, a nije ni prva niti poslednja izrečena u nizu istorijskih lažnih izjava.

U trenutku kada su banke i „Agrokor” potpisali takozvani sporazum, u kojem su se obavezali da kao kreditori neće pokretati naplatu svojih potraživanja pod uslovom da se firma uvede u proces restrukturiranja pod palicom konsultanata koje su banke angažovale. Radi se, pre svega, o dve najveće ruske banke, VTB i Sberbanci, kojima „Agrokor” duguje više od 1,7 milijardi evra. Još je poznato da su dugovi prema kreditorima koji imaju tzv. PIK obveznice negde oko 650 miliona evra, a to je pozajnica Dojč banke. To je, uostalom, bio i zadatak Antonija Alvareza iz konsultantske kuće „Alvarez i Marsal” i njegovog tima, koji će zajedno sa stručnjacima iz „Dilojta i Makenzija” radio na procesu restrukturiranja giganta u nokdaunu. 

Hiljade ljudi ugroženo je u Srbiji i vrlo je moguće da će određeni procenat ostati bez posla. O tome bi trebalo obavestiti čitavu javnost. „Agrokor” je u Srbiji vlasnik „Frikoma”, „Dijamanta” iz Zrenjanina, „Kikindskog mlina” a.d. i trgovinskog lanca u kojem su maloprodajni objekti i distributivni centri „Idea”, „Merkator” i „Roda”. Sve u svemu, Todorić u Srbiji zapošljava više od 11.000 ljudi direktno, dok niko nije precizno utvrdio tačan broj radnika i poljoprivrednika koji rade za firme koje su u Srbiji dobavljači kompanijama pod kontrolom „Agrokora”. Broj se svakako meri desetinama hiljada. Tako „Merkator S”, koji je vlasnik trgovinskih lanaca „Idea”, „Roda” i „Merkator”, zapošljava blizu 9.000 ljudi. Prošle godine imali su promet od 1,2 milijarde evra i dobit od tri miliona evra na kraju godine. Vlasnik ove firme je poslovni sistem „Merkator” d. d., čiji je opet direktni vlasnik „Agrokor”. 

„Dijamant” iz Zrenjanina zapošljava blizu 800 radnika i prošle godine je imao promet od približno 110 miliona evra, uz uknjižen gubitak od tri miliona evra. Vlasnik 96,14 odsto akcija „Dijamanta” a.d. je „Agrokor” iz Zagreba. „Kikindski mlin” a.d. je imao promet prošle godine od 11 miliona evra i zabeležio je gubitak do 150.000 evra. Vlasnik mu je „Dijamant” a.d. iz Zrenjanina. „Frikom” je u većinskom vlasništvu „Agrokorove” kompanije „Ledo” iz Hrvatske i prošle godine je imao 100 miliona evra prometa i dobit mu je bila 12 miliona evra. Na prvi pogled, čini se da su „Agrokorove” firme u Srbiji finansijske zdrave. Međutim, s obzirom na to da su Alvarez i njegov tim već naišli na praksu koju je Todorić upražnjavao, a to je da se neke pozicije vode vanbilansno, u konkretnoj finanijskoj analizi u daljem delu teksta će se to i potvrditi.

Da li je ''Agrokor'' - ruska satisfakcija za aroganciju Zagreba?

U krizi oko Agrokora glavnu reč vode banke iza kojih stoji ruska država. Iskorišćava li Kremlj ovu situaciju za svoje političke interese kako bi poručila da nije zadovoljna dosadašnjom politikom Zagreba naspram Moskve? Negde oko 1,7 milijardi evra duga koji ima ‘’Agrokor’’ otpada samo na Sberbanku. Činjenica da iza njih stoji ruska država postavlja pitanje u kojoj meri u pozadini stoje strateški interesi Rusije. Srpska javnost jednom mora da shvati da je do sada Ruska Federacija na Balkanu imala samo ekonomske interese i da je više ništa nije interesovalo. Najbolji primeri za to su NIS u Srbiji ili rafinerije u Bosanskom Brodu.

Ruske frustracije, možda?!

Rusija ostvaruje uticaj u nizu balkanskih zemalja, od Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine - preko Republike Srpske - pa do Kosova, gde deo odluka zavisi od odluka u UN, u kojoj Moskva ima moć veta. Rusija koristi činjenicu da Evropska unija samo priča o proširenju, a zapravo ne želi primiti navedene zemlje. To otvara prostor svima drugima - Turskoj, Rusiji ili SAD-u. Situacija s ''Agrokorom'' takođe je korak prema proširenju ruske prisutnosti. Iako Rusi tvrde da imaju samo ekonomske interese, iz kojih, dakle, ''Agrokor'' ne bi izlazio, mislim da imaju i političke. 

Osim toga, znamo da je u njihovoj spoljnoj politici ''Gazprom'' vrlo moćno sredstvo širenja političke, sigurnosne i strateške moći. To jeste svakako ekonomija, ali tu idu i odnosi međuzavisnosti koje koriste ruskoj poziciji u zemljama energetski vezanim uz Rusiju. Treba spomenuti i da je Moskva frustrirana ograničenjima koje su balkanske zemlje, sledeći politiku EU-e, postavile ruskom kapitalu i zbog kojih ona trpi štetu. Slično važi i za slučaj Južnog toka u Bugarskoj, a naredni problem su sankcije Evropske unije prema Rusiji. Osim toga, ruski kapital je u zemljama zapadnog Balkana daleko slabiji što je to kapital iz zapadnih zemalja.

Loši hrvatsko-ruski odnosi- da li je Kremlj dočekao svojih pet minuta?

Čitavu priču oko ''Agrokora'' treba staviti i u kontekst loših hrvatsko-ruskih odnosa, koji su dugo bili zamrznuti, za što je dobrim delom odgovoran Zagreb. Iz ruske perspektive, problemi su počeli još u predsedničkom mandatu Stipe Mesića. On se zalagao za prijateljske odnose, ali nije uspeo uveriti Ivu Sanadera da zemlju ekonomski otvori prema Rusiji i Kini. Nakon Sanadera stvari se zaoštravaju i dolazi do prekida svake ozbiljnije saradnje. Potom je Hrvatska počela spominjati LNG terminal na Krku kao alternativu ruskoj energetskoj prisutnosti u istočnoj Evropi. I konačno, premijer Andrej Plenković je nuđenjem pomoći Ukrajini u mirnoj reintegraciji Donbasa i spominjanjem Krima navukao otvorenu ljutnju Moskve. Zagreb je i drugim potezima demonstrirao ignorisanje Rusije.

I Rusi imaju interesa da "samo” zarade

Ipak je moguće da se radi "samo” o ekonomiji. Sberbank i inače postoji na tržištu Hrvatske. Kapital će otići gde god ima interesa. To je ekonomski darvinizam. Ni italijanski, nemački ili austrijski bankari nisu kod nas došli kao humanitarna pomoć, nego da ostvaruju svoje interese. Postoje li ovde ipak neki politički razlozi? Taj scenario ‚pije vodu', ali ja to ne znam i ne mogu komentarisati. Zašto i Rusi ne bi imali interesa da, kreditirajući trgovinu, zarade? Nije nužno reč o političkom interesu. Kakvi god bili pozadinski razlozi, ''Agrokorom'' je dosada upravljao direktor za restrukturiranje Antonio Alvarez. On je na tu poziciju došao upravo na želju Sberbanke. Očigledno je da on nije u potpunosti uvažavao stavove Rusa, i time nije uspeo da ruski uticaj bude veći. ''Agrokor'' je, naime, samo polovinom hrvatska kompanija, a ostalim delom njena se delatnost prelila u napred spomenute države. 

Ukoliko bi se nova uprava vodila isključivo ekonomskim kriterijumima, kao što to rade svi veliki lanci, to znači robu sa najjeftinijim cenama. Teoretski je moguće da na policama ''Konzuma'' ili ''Idee'' ne bude niti jednog domaćeg proizvoda. Ne kažem da će se to dogoditi, samo da je to mogući scenario. 

Međutim, nas u Srbiji, treba da interesuje kome će biti prodata imovina od navedenih firmi ''Agrokora''? U sledećem tekstu, bavićemo se ‘’Lex Agorkorom’’- zakonom kakvog nema nigde u svetu, ali i poslovanju firmi u Srbiji na osnovu dostupnih i poslednjih finansijskih izveštaja.