Početna

Poštovani čitaoci, 

Ako se zapitamo, da li su rasprodajom preduzeća u bescenje, država i banke naplatile svoja potraživanja? Pouzdano se može reći, veoma malo. Dakle, ni država ni banke nisu naplatile potraživanja. Epilog svega toga jeste, da je veoma malo ostalo od prave srpske države – onakve kakvu građani zaslužuju – a od srpskih banaka nije ostalo ništa, jer su uništene po istom scenariju kao i ostala privreda. Zatim, ako se zapitamo da li je neko odgovarao za uništenje privrede i za učinjene ekonomske zločine? I ovde je odgovor negativan, a posledice su katastrofalne i osećaju se u svim segmentima društva. Umesto da je država podržala obnovu i razvoj svojih fabrika, ona subvencioniše i plaća radna mesta koja se otvaraju putem takozvanih SDI, a to su proizvodnje sa najnižim stepenom tehnološkog intenziteta.

Odmah posle nametnute ''srpske'' oktobarske revolucije, svi su značajniji privredni sistemi proglašeni za gubitaše i za neperspektivne privredne subjekte. Nešto vrlo slično dešava se i danas. Naši vazali su isticali da se srpska industrija ne može obnoviti, jer da zemlja nema realne prirodne, finansijske a ni ljudske resurse za proizvodnju te da naša industrija ne može ni postići konkurentost na svetskom tržištu. Zbog toga su zagovarali samo privredne delatnosti iz oblasti usluga, bez oblika materijalne proizvodnje. Međutim, i takvu su politiku ubrzo demantovali, jer su pored industrije, uništili sve domaće trgovine, domaća osiguravajuća društva i domaće banke. Znači, trebalo je po scenariju neoliberalnog globalizma uništiti sve što je srpsko i što može biti neka prepreka u implementaciji instrumenata globalizacije.

Postavlja se logično pitanje, da li Srbija kao država može opstati, a kamoli da se razvija, putem stranih direktnih investicija? Zatim, da li se putem tuđih satelitskih pogona može postići puna zaposlenost građana? Iako se političari hvale sa otvaranjem nekih pogona pod imenom SDI, nezaposlenost građana je sve veća i veća. Zatim, koji će to subjekti biti generatori nacionalnog razvoja kada se u potpunosti unište ostaci značajnijih privrednih sistema? Nadalje, koji su to brendovi koji mogu biti srpski ekonomski ambasadori na svetskom tržištu i koji mogu imati imidž srpske lične karte?. Da li ,,Fiat” – makar bio proizveden i u Kragujevcu – može biti srpski ekonomski ambasador? Koji su to privredni sistemi koji mogu biti važne i uticajne poluge u međunarodnoj zajednici? Na sva pitanja, odgovori su negativni. Stoga se nameće potreba i imperativ budućim vladama da se ostaci od svih privrednih sistema moraju revitalizovati i obnoviti.

Svim ovim pitanjima i problemima baviću se ovde, pokušavajući da javnosti, političkim strukturama, čitavoj stručnoj eliti ukažem na probleme o kojima ne smemo ćutati, predložim saradnju  svima koji su zaintesovani, a time i rešenja za srpsku ekonomiju i društvo.

S poštovanjem,

Danijela Ružičić, ekonomski analitičar